Ova brošura je pripremljena od strane projekta Programa Ujedinjenih nacija za razvoj / Svetskog fonda za životnu sredinu (UNDP/GEF), pod nazivom: Dunavski regionalni projekat "Smanjenje zagadjenja kroz promene poljoprivrednih propisa i demonstracije u pilot projektu" i opisuje Najbolje Poljoprivredne Prakse (NPP/BAP), koje se mogu primenjivati u zemljama koje svojom teritorijom obuhvataju dunavski basen.

Preporuke su namenjene upravnicima farmi i njihovim savetnicima.

Projekat je definisao 15 NPP. Kada se kombinuju, one veoma pozitivno deluju na proizvodnju na farmama, dok istovremeno štite životnu sredinu od velike količine azota (N), fosfora (P) i sredstava za zaštitu biljaka (SZB), i stoga bi trebalo da se dalje šire kao dobre mere u poljoprivredi. Jedna od ovih mera zahteva relativno velike investicije na farmama (skladišta dubriva), dok je za drugu potrebno imati farmere udružene radi zajedničkog korišćenja mehanizacije ili slične mogućnosti za optimalno korišćenje stajskog dubriva. Ostale mere su jeftine i mogu se primenjivati na svim farmama bez obzira na njihove ekonomske mogućnosti.

Ovih 15 NPP formulisane su na osnovu prvobitnog "Nacrta koncepta najboljih poljoprivrednih praksi za zemlje dunavskog basena", datog u izveštaju "Preporuke za promenu politike za uvodjenje najboljih poljoprivrednih praksi u zemljama centralnog i donjeg dela dunavskog basena", završnog izveštaja prve faze UNDP/GEF Dunavskog regionalnog projekta iz februara 2004. Izveštaj se može naći na internet stranici projekta http://www.www.carlbrodrp.org.yu/index.htm

Cilj nije da se ovih 15 NPP detaljno predstave, već da se daju osnovne NPP (iz plave zone u spomenutom izveštaju), koje su značajne za svih sedam zemalja obuhvaćenih projektom. Isto tako, s obzirom da je ovaj dokument namenjen farmerima i njihovim savetnicima, fokus je na NPP koje su bitne na nivou farme. Ovo ne uključuje NPP vezane za preradjivačku industriju, iskvarenu praksu, nacionalne planove za uklanjanje otpada, pravila registracije pesticida ili prakse zasnovane na uslovima koji su van kontrole farmera. Ovih 15 NPP uključuje preporuke na nižim, srednjim i višim nivoima hijerarhije aktivnosti, koje su spomenute u završnom izveštaju prve faze. Dodatno je definisano nekoliko NPP vezanih za mere štednje vode, za koje se smatra da predstavljaju osnovu izvodljivosti nekih drugih NPP

Definicija

Srodni termini su:

• Pravilnik Dobrih Poljoprivrednih Praksi (eng. CGAP) – koji je povezan sa Direktivom o nitratima EU (676/91/EEC) i koji se odnosi jedino na azot
• Zajednički Standardi Dobre Zemljoradničke Prakse (eng. GFP) - koje odreduje Propis Saveta 1257/1999/EEC (odredbe vezane za podršku ruralnom razvoju u okviru Evropskog Fonda za upućivanje i garancije u poljoprivredi – eng. EAGGF), koji odreduje da zemlje članice moraju da formulišu standarde " dobre zemljoradničke prakse" u svom Planu ruralnog razvoja za 2004. - 2006.
• Statutarni Uslovi Upravljanja (eng. SMR) - koje odreduje Propis EU 1782/2003/EEC, i predstavlja skup od 18 direktiva EU u oblasti prirode, poljoprivredne životne sredine, bezbednosti hrane i dobrobiti životinja
• Dobri Uslovi za Poljoprivredu i Životnu Sredinu (eng. GAEC) - koje odreduje Propis EU 1782/2003/EEC, i predstavljaju regionalno odredjene mere, kojih zemljoradnici moraju da se pridržavaju u vezi sa minimumom standarda za obradu zemljišta
• Najbolja Raspoloživa Tehnika (eng. BAT) – koju odreduje Direktiva EU o integrisanoj prevenciji zagadjenja i kontroli (IPPC) 61/96/EEC – "to je najefikasnija i najnaprednija faza u razvoju aktivnosti i njihovih metoda delovanja koje ukazuju na praktičnu prikladnost odredjenih tehnika za odredjivanje osnovnih vrednosti ograničenja zagadjenja, koje su osmišljene da spreče, i gde to nije izvodljivo, smanje zagadjenje i uticaj na zivotnu sredinu u celini."

Iz srodnih termina vidi se da su svi povezani sa zakonima EU. Basen Dunava obuhvata teritorije Ukrajine, Moldavije, Rumunije, Bugarske, Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine – nijedna od njih nije članica EU. Ipak, Najbolje Poljoprivredne Prakse koje su predstavljene u ovom dokumentu bile bi relevantne za razmatranje u vezi sa razradom gore navedenih dokumenata (CGAP, GFP, SMR, GAEC i BAT), gde je ovo bitno u procesu pristupanja Evropskoj Uniji.

Problemi koje poljoprivredne aktivnosti izazivaju u životnoj sredini

Životna sredina može se podeliti na vodu, zemljište, vazduh i zvuk. S obzirom da se NPP odnose na basen Dunava, ovde ce se samo razmatrati vodena životna sredina.

Na kvalitet vode naročito utiču poljoprivredne aktivnosti koje koriste azot, fosfor i sredstva za zaštitu biljaka:

Poljoprivreda nije jedini izvor zagadjenja, ali poljoprivredni sektor je jedan od najvećih zagadjivača. Upravljanje individualnim farmama direktno utiče na nivo zagadjenja do kojeg dovode njene aktivnosti.

NPP u vezi sa gore navedenim faktorima, osim navodnjavanja, opisane su u daljem tekstu.

Ekonomija resursa

Azot (N), fosfor (P) i sredstva za zaštitu biljaka (SZB) nisu samo potencijalno opasne materije po vodenu sredinu. Oni su istovremeno veoma skupi, vredni i neophodni resursi u poljoprivrednoj proizvodnji.

Zemljoradnik je, dakle, veoma ekonomski motivisan da koristi resurse što je efikasnije moguće.

Bogati i uspešni zemljoradnici su jednostavno oni koji generalno imaju dobru ekonomiju resursa!!!

Izračunavanje biljnog bilansa je jednostavan način da se otkrije kolika je efikasnost kupljenog azota, fosfora i sredstava za zaštitu biljaka koji se koriste na farmi.

Izračunavanje biljnog bilansa ili ekonomije resursa otkriva efikasnost upotrebe prirodnih resursa ili potencijalnih opasnih zagadjivača životne sredine, kao što su hranljive materije, voda, gorivo i pesticidi.

Niska efikasnost, koja je jednaka visokoj zagadjenosti, često je veoma vidljiva, ali veliki gubitak novca često postane jasan farmeru tek pošto se uradi bilans hranljivih materija.

Naredni grafikon pokazuje rezultate proračuna bilansa azota na 8 farmi u Srbiji:

(Gore dati termini, prim.prev.: N balance with increasing livestock density – Bilans azota sa povecanjem broja grla po površini, Tendency for higher N balance with higher livestock density – Tendencija ka povecanom bilansu azota sa povecanjem broja grla po površini, N balance per ha – Bilans azota po hektaru, Livestock units per ha – Broj grla po hektaru )

Iz datog prikaza vidi se da postoji ogromna razlika medu pojedinim farmama – od 17 do 305 kg azota/ha, i da postoji tendencija ka višem bilansu ako je veći broj grla po jedinici površine (1 uslovno grlo = 1 krava = 100 kg azota u stajskom dubrivu iz skladišta).
Neke farme mogu da zaključe da je njihov bilans azota zadovoljavajući.

Farma sa bilansom od 305 kg azota/ha ima površinu od 100 ha, što znači da "zagaduje" okolinu sa 30,500 kg azota godišnje. Ovo nije problem samo po životnu sredinu. S obzirom da je vrednost azota 59 dinara /kg (izračunato na osnovu cene azotnog dubriva), ovo znači da farmer godišnje gubi 1,8 miliona dinara samo na azotu

Iako linija tendencije na grafikonu nije dovoljno pouzdana, ona u stvari veoma dobro odgovara sličnim kalkulacijama za druge grupe farmi: teško je biti ispod bilansa od 50 kg azota/ha, a bilans raste sa brojem grla po jedinici površine. Neke od farmi koje imaju najniže bilanse privremeno mogu preterano da istroše zemljište. Nemoguće je obradjivati zemlju bez ispuštanja N, P i SZB u životnu sredinu, osim kod organske zemljoradnje koja ne koristi hemijska sredstva za zaštitu biljaka. To znači da je nemoguće 100% iskoristiti resurse. Medutim, kroz NPP moguće je postići visoku efikasnost upotrebe N, P i sredstava za zaštitu biljaka.

Kada je očigledno da postoje previsoki bilansi, kao kod dve farme iz gore datog prikaza, potrebno je istražiti moguće razloge:

Ratarski proizvodni sistemi

Rezultati analiza zemljišta koristiće se za poljosmenu i planiranje đubrenja, a za ovo je potrebno obezbediti skup korekcionih faktora – vidi Aneks 3, tabele 5, 6, 7 i 8.

Kod poljosmene i planiranja đubrenja i farmer i životna sredina su na dobitku. Farmer dobija zato što mu planovi omogućavaju da postigne optimalnu ekonomiju proizvodnje, s obzirom da na ovaj način optimalno koristi skupe hranljive materije. Životna sredina je na dobitku zato što se pomoću ovih planova azot i fosfor raspoređuju na balansiran način, i tako ih iskoriste biljke umesto da se ispuste u okolinu gde mogu da budu veoma štetni po vodenu sredinu.

Moderni programi poljosmene i planiranja đubrenja zasnivaju se na normama koje ograničavaju đubrenje samo na potrebe useva i smanjuju primenu đubriva postižući pritom optimalnu proizvodnju.

Osnovni princip mora biti da se stajsko đubrivo pre svega rasporedi tako da ispuni potrebe useva za đubrenjem, a da se mineralno đubrivo koristi samo da se pokrije razlika između normiranog i stvarnog doprinosa stajskog đubriva.

Upravljanje stajskim đubrivom je stoga osnova planiranja đubrenja u skladu sa zakonskom regulativom EU. Program poljosmene i planiranja đubrenja mora da obezbedi precizan proračun proizvodnje i upotrebe stajskog đubriva, a standard đubriva je obavezan deo normativnih tabela u programu. Dobar program može i da podnese varijaciju u efikasnosti njive zavisno od vremena i metoda primene stajskog đubriva na usevima.

Glavni rezultat programa poljosmene i planiranja đubrenja je pregled njiva i đubriva koja treba da se rasporede po ha, po njivi i po godišnjim dobima. Ostali rezultati, na primer, mogu da pokažu detalje o njivi sa istorijom njive, zelenišnim đubrivima, prethodnom primenom stajskog đubriva, zasejanim vrstama, parametrima zemljišta itd., a analize mogu da pokažu oblasti pod zimskim usevima, prosečnu proizvodnju azota po njivi u stajskom đubrivu itd.

Planovi đubrenja treba da se prave na osnovu određene metodologije i spojenih normativnih tabela. Normativne tabele uključuju:

Naredna tabela daje opšti pregled koraka izračunavanja neophodnih hranljivih materija za useve u N, P, K i Mg.

Tabela 1: Pregled koraka za izračunavanje potrebnih hranljivih materija.

*Moguće ako je potrebno. Vidi tabelu 3.3 u Aneksu 3

Stočarski proizvodni sistemi

Norme za ishranu životinja tipično opisuju potrebe za energijom, proteinima, kalijumom (K) i fosforom (P) kao najvažnijim faktorima. Azot je vezan za proteine u stočnoj hrani. Faktor koji je najviše ograničen odrediće nivo proizvodnje, a ako postoji disbalans izmedju faktora, generalno će doći do niske efikasnosti stočne hrane.

Sledeći prikaz daje tipični primer godišnjeg prometa azota, fosfora i kalijuma u ishrani jedne krave muzare:

(Gore dati termini, prim.prev.: feed – stočna hrana, milk – mleko, offspring and weight gain – telad i dobitak na težini, slamnata prostirka i otpaci hrane, manure and slurry – stajnjak i osoka)

Ako se, na primer, kravi daje 14 kg ili oko 20% manje fosfora nego što je potrebno za prozvodnju 5 000 kg mleka, onda će iskorišćenost N (protein), kao i K i ostalih elemenata, biti 20% ispod optimalne, a oko 27 kg N biće neiskorišćeno. Velika količina se naravno može naći u urinu i stajnjaku.

Broj grla stoke po jedinici površine

Tabela 2: Standard stajskog đubriva. Sve vrednosti predstavljaju količine i kvalitet stajnjaka na skladištu. U ovom primeru, normativne vrednosti nisu podeljene na čvrsti i tečni deo, što bi bilo poželjno radi određivanja dimenzija skladišta đubriva.

Upravljanje stajskim đubrivom

Pravilna oprema za razbacivanje stajskog đubriva je veoma skupa i zahteva veliku proizvodnju da bi korišćenjem opravdala troškove. Dobro rešenje za porodicne farme je da koriste ovakvu opremu zajednički, na osnovu sporazuma, kao što je dato u Aneksu 4.

Upotreba hemikalija

  Aneks 1: Primer jedne farme

  Aneks 2: Rezime posledica koje NPP imaju po ekonomiju i životnu sredinu na primeru farme

  Aneks 3: Normativne tabele za planiranje njive i djubriva

  Aneks 4: Standardni ugovor o zajedničkom vlasništvu i korišćenju mašina