Говедарство

Пољопривредна производња има значајан утицај на привреду земље, а у условима укупне пољопривредне производње сточарство је водећа грана. У развијенијим земљама Европе, као што су Данска и Холандија, говедарство учествује са 50-60% у укупној пољопривредној производњи. Говеда су највећи произвођачи намирница чији протеини су високе биолошке вредности, млека и меса, како за потребе исхране становништва, тако и као сировина за потребе прехрамбене индустрије.

Поред ових главних производа, у разним индустријским постројењима користе се нуспроизводи говедарства, као што су кожа, црева, папци, рогови и сл, који учествују у стварању нових материјала. Битно је, такође, добијање стајњака, који у себи садржи азот, фосфор и калијум, као и неке друге елементе. Апликацијом стајњака у обрадиво земљиште регенерише и поправља се његова нарушена структура, повећавају се приноси у ратарској производњи, а при томе долази до природног кружење органских материја и доприноси се еколошким стандардима пољопривредне производње. Данас, коначно, постоји и могућност за потпуно искоришћење енергетских потенцијала стајњака у биоелектранама.

Говедарство је значајно за ратарску производњу и због тога што се у исхрани говеда могу користити многе култивисане биљке и то, као чисто крмно биље (траве, луцерка, детелина), као разно индустријско биље или као споредни производи њихове индустријске прераде (уљана репица, сунцокрет, соја, шећерна репа, сирак), па и житарице (кукуруз, овас). Осим тога, житарице за људску исхрану (пшеница, раж, просо), кад им је квалитет умањен у неадекватним условима складиштења или због лоших климатских услова, у појединим годинама такође се могу искористити у сточарској производњи.

Са порастом броја становника све више се заоштрава конкуренција у погледу коришћења извора хране. Наиме, све је већа несташица анималних протеинских хранива. Говеда, и преживари уопште, по типу исхране нису конкуренти човеку и користе кабаста и друга јефтина хранива у исхрани, а дају производе високо хранљиве вредности, који се користе у исхрани целокупног човечанства, за разлику од свињског меса, које добар део човечанства не користи у исхрани што, такође даје значај овом типу сточарске производње.

И коначно, виши степен развијености стичарства сваке земље, нарочито говедарства, утиче директно позитивно на стандард становништва. О томе сведочи чињеница да је у свим индустријски развијеним земљама и сточарство интензивно развијено.

Све то јасно говори о директном и позитивном утицају сточарства, а самим тим и говедарства као његове гране, на укупну привредну развијеност сваке земље.