Количина и квалитет воде за напајање

Значај воде у савременој сточарској производњи посебно је изражен. Поред хране, вода представља други неопходан чинилац опстанка.

Довољно о овоме говори и податак да, зависно од врсте, категорије и старости, 44 до 88% телесне масе животиње чини вода. Вода је од виталног значаја за организам. Неке од функција, које у њему обавља, су следеће:

  • раствара органске и неорганске материје,
  • преноси растворене елеменате и једињења,
  • чини средину у којој се одигравају сви биохемијски процеси,
  • учествује у неким биохемијским процесима (хидролитички процеси),
  • игра важну улогу у терморегулацији и др.

Потребе животиње за водом задовољавају се напајањем и водом која је садржана у конзумираној храни. Вода настаје и у самом организму као продукт метаболичких процеса, при чему је ова количина занемарљива и нема практичног значаја за задовољење потреба животиње.

Поред напајања животиња, вода на фарми потребна је и за задовољење захтева људи (пиће, спремање хране, санитарне потребе и др.), прање објеката, машина и опреме (посебно уређаја за мужу), припрему муже, хлађење млека, изђубравање, спремање сточне хране, купање животиња, противпожарну заштиту.

Водоснабдевање фарме мора да одговори строгим захтевима које оваква производња поставља. Ови захтеви односе се на квалитет, који мора да буде на нивоу квалитета воде за пиће за људе, и квантитет воде и континуирано снабдевање. Циљеви ће бити постигнути, уколико је фарма снабдевена одговарајућим уређајима и опремом, који технички, технолошки и експлоатационо одговарају потребама и омогућују потпуну аутоматизацију процеса.

НОРМЕ ПОТРОШЊЕ И КВАЛИТЕТ ВОДЕ ЗА НАПАЈАЊЕ

Количина воде коју је потребно обезбедити за нормално одвијање процеса производње на фарми, условљена је са много различитих фактора.

Основно што се мора обезбедити, је континуирано снабдевање фарме довољном количином свеже воде одговарајућих физичко-хемијских и биолошких особина. Вода за напајање мора бити животињама доступна током целог дана, чиме им се омогућује конзумирање по вољи, према тренутним потребама организма. Исто важи и када се говори о задовољењу потреба људи, запослених на фарми.

Све остале потребе пружају могућности да се потрошња воде рационализује и сведе у неопходне границе као и да се употребљава тзв. "техничка вода".

Количина воде за напајање животиња веома је променљива. Ова променљивост је карактеристична како у току дана, тако и у току године. У том смислу, разликују се часовна и дневна неравномерност потрошње воде.

Часовна неравномерност потиче од потреба самог организма, односно природног дневног биоритма животиње, који се мења уобичајеним редоследом током 24 часа. Мерењима је утврђено да је највећа потрошња у периодима: 5-8 ч, 10-14 ч и 18-21 ч. Потрошња јако опада између 22 и 4 ч. Годишња неравномерност условљена је променама годишњих доба, тј. климатских услова у току године (температура и влажност ваздуха).

Таб.1. Норме дневне потрошње воде за напајање, по грлу
Врста и категорија животиња Потрошња воде
(л/грло/дан)
Краве у лактацији (само напајање) 70 - 100
Краве у лактацији (укључујући прање
система за мужу и поступак хлађења млека)
do 140
Јунад и говеда у тову 50 - 75
Телад 20 -35

Поред климатских услова, количина конзумиране воде за напајање значајно зависи и од других фактора, као што су: садржај суве материје у храни, врста хранива (садржај протеина, соли, минералних материја), физиолошко стање животиње (старост, стеоност, засушење, период лактације, супрасност, здравствено стање), продукција млека код крава у лактацији, температура воде за напајање и др.

Услед постојања оволиког броја утицаја, норме дневне потрошње воде за напајање (л/грло/дан) се дају у ширим интервалима, како би обухватиле све наведене факторе (табела 1). Код предвиђања потреба фарме, рачуна се са горњим границама наведених интервала.

Постоје и други критеријуми за одређивање потребне количине воде као што су, нпр. потрошња воде по кг суве материје (СМ) конзумиране хране (4-6 литара) или по литри помуженог млека (3-5 литара воде) итд.

КВАЛИТЕТ ВОДЕ ЗА НАПАЈАЊЕ

Вода за напајање домаћих животиња не сме се ни по чему разликовати од квалитета воде за људску употребу.

У органолептичком смислу, хигијенски исправна вода потпуно је бистра и без боје, укуса и мириса. Даље, оваква вода задовољава критеријуме својим физичко-хемијским и биолошким својствима. Уочљиве промене (замућеност, боја, неуоби-чајен укус, непријатан мирис) указују на могуће загађење.

Уколико се на фарми користи техничка вода (за прање) она мора бити посебно обележена и доступна из посебног система. Због боље ефикасности, за дезинфекцију треба користити воду за напајање.

Др Душан Радивојевић, МЕХАНИЗАЦИЈА СТОЧАРСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ